Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Религија у Русији је разноврсна са хришћанством, посебно православљем, које је најшире исповедана вера, али са значајним мањинама ирелигиозних људи, муслимана и пагана. Закон о религији из 1997. године признаје право на слободу савести и вероисповести свим грађанима, духовни допринос православног хришћанства историји Русије и поштовање „хришћанства, ислама, будизма, јудаизма и других религија и вера које чине нераздвојни део историјског наслеђа руских народа”, укључујући етничке религије или паганизам, или сачуване или оживљене. Према закону, свака верска организација може бити призната као „традиционална” ако је већ постојала пре 1982. године, а свака новооснована верска група мора предати своје акредитиве и поновно се годишње регистровати петнаест година, а у међувремену до евентуалног признања, остаје без права.

Руска православна црква, иако је њен утицај у неким деловима Северног Кавказа слаб и има много различитих религијских покрета у Русији, има право да одлучи које друге религије или деноминације треба да имају право на регистрацију. Неке протестантске цркве које су већ постојале пре Руске револуције нису могле да се поново региструју, а Католичкој цркви је забрањено да развија сопствене територијалне надлежности. Према неким западним посматрачима, поштовање слободе религије од стране руских власти опало је од краја 1990-их и раних 2000-их. Активности Јеховиних сведока тренутно су забрањене у Русији.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Ангела Доротеа Меркел (нем. Angela Dorothea Merkel), рођена као Ангела Доротеа Казнер, (нем. Angela Dorothea Kasner; Хамбург, 17. јул 1954) јесте бивша немачка политичарка. Обављала је функцију канцеларке Немачке 16 година.

Чланица је Хришћанско-демократске уније, која ју је номиновала на место канцелара СР Немачке на изборима за Бундестаг 2005. године. Након вишенедељног преговарања, по завршетку избора, Ангела Меркел је 22. новембра 2005. посталала прва канцеларка у историји Немачке. Била је на челу је „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџета ЕУ, Меркелова је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и на изборима 2009. године и на изборима 2013. године. У спољној политици Меркелова је истицала међународну сарадњу, како у контексту ЕУ и НАТО, тако и јачање трансатлантских економских односа. Меркелова је 2008. године била председница Европског савета и играла је централну улогу у преговорима о Лисабонском споразуму и Берлинској декларацији. Владе Меркелове управљале су глобалном финансијском кризом 2007–2008 и европском дужничком кризом. У унутрашњој политици, програм Меркелове, Energiewende, подржавао је развој обновљивих извора енергије и на крају укинуо употребу нуклеарне енергије у Немачкој. Реформе Bundeswehr, реформа здравствене заштите, европска мигрантска криза 2010-их и пандемија ковида 19 били су главни проблеми током њеног канцеларског мандата. Меркелова је дала оставку на место лидера ЦДУ и није се кандидовала за пети мандат канцелара на савезним изборима 2021.

Цео чланак 469 добрих чланака

Изабрани списак

Билборд хот 100 је топ-листа синглова коју саставља и сваке недеље објављује амерички часопис „Билборд”. Саставља се на основу пуштања синглова на радио-станицама и на основу броја продатих копија синглова, и то без обзира на њихов музички правац. Током 2008. године 14 синглова се нашло на првом месту.

Песма Low репера Фло Рајде се прва нашла на првом месту где се задржала рекордних 10 седмица. Песма која се последњи пут толико дуго задржала пре тога је био сингл Irreplaceable певачице Бијонсе крајем 2006. године. Low је постао најпопуларнији сингл у САД у 2008. години пошто се нашао на првом месту Билбордове листе најбољих 100 синглова на крају 2008. године. Остали запажени синглови су I Kissed a Girl од Кејти Пери са седам узастопних и Whatever You Like репера T.I. са пет седмица са прекидима.

Цео чланак 178 изабраних спискова

Вести

25. јун — Север Венецуеле су погодила два узастопна земљотреса јачине магнитуде потреса 7,2 и 7,5 Mw на скали моментне магнитуде. Најмање 7003480000000000000♠4800 особа je погинуло, преко 7004167000000000000♠16700 повређено, а најмање 7004100000000000000♠10000 особа се води као нестало.
22. јун — Кир Стармер је поднео оставку на место премијера Уједињеног Краљевства. Он ће остати на позицији док његова странка не одабере наследника.
21. јун — Абелардо де ла Еспријеља је победио на изборима за председника Колумбије тесном већином.
18. јун — Виши суд у Београду објавио је пресуду којом су Владимир и Миљана Кецмановић осуђени због пропуста у чувању оружја и васпитању малолетног сина који је 3. маја 2023. године извршио масовно убиство у ОШ „Владислав Рибникар”.
18. јун — САД и Иран су потписали меморандум о разумевању, у циљу окончања њиховог рата. Меморандум су електронски потписали председник САД Доналд Трамп у Версају и председник Ирана Масуд Пезешкијан у Техерану. САД и њени савезници ће Ирану исплатити 300 милијарди америчких долара одштете (300.000.000.000 $).
13. јун — Мајк Бруер и Марк Елвис Присли почели снимање епизоде Трговаца аутомобилима: Светска турнеја у Србији.
12. јун — Илон Маск је постао први билионер. Његова нет вредност је премашила хиљаду милијарди америчких долара (1.000.000.000.000 $). Овај статус је изгубио 23. јуна.

Остале вести

На данашњи дан

1453 — Французи су победили Енглезе у бици код Кастијона, чиме је завршен Стогодишњи рат.
1936 — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.
1973 — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха.
1975 — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити.
1979 — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.
1998 — На конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине.
2014 — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

Застава Филипина

… да је Картагина била прва република у историји?
… да су Филипини једина држава која има различит распоред боја на застави у рату и миру?
… да је технологија блутут добила име по данском краљу који се звао Харалд Плавозуби?
… да је први српски фотограф Анастас Јовановић?
… да су 23. априла 1616. године умрла два велика писца, Виљем Шекспир и Мигел де Сервантес, и да је тај датум установљен као Светски Дан књиге и ауторских права?
… да је Битка за Оџак, вођена између партизана и усташа од 19. априла до 25. маја 1945, последња значајна битка Другог светског рата?
… да је Штефи Граф 1988. освојила сва четири гренд слем турнира и злато на Олимпијским играма?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Фотографија Поглед заљубљених аутора Ивана Цаковића приказује млади пар у традиционалној народној ношњи. Рад је награђен деветим местом на фото-конкурсу Вики воли традицију 2026. Србија и представља пример савременог фотографског бележења традиционалне културе и народне баштине.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 67,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 596.742 корисника отворила налог, а од тога је 1.836 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти