✕
Пређи на садржај

Схелл

С Википедије, слободне енциклопедије
Shell plc
ТипЈавно акционарско друштво
Симбол
ИндустријаНафтна индустрија
Претходник
  • Royal Dutch Petroleum Co. (1890)
  • The Shell Transport and Trading Company Limited of the United Kingdom (1897)
Основанааприл 1907. год.; пре 119 година (1907-04) у Лондону
ОснивачМаркус Самуел
Самуел Самуел
Седиште
ПодручјаШиром света
Кључни људи
Производ(и)Бензин, земни гас, ЛНГ, мазива, петрохемикалије
ПриходРаст УС$388,4 милијарди (2018)[1]
ЗарадаРаст УС$35,62 милијарди (2018)[1]
Нето зарадаРаст УС$23,90 милијарди (2018)[1]
АктиваПад УС$399,2 милијарди (2018)[1]
Акцијски капиталРаст УС$202,5 милијарди (2018)[1]
Запослених92,000 (2017)[1]
Вебсајтwww.shell.com
Референце: [1][2]

Шел плц (енгл. Shell plc) је англо-холандска[3] мултинационална нафтна компанија, која је основана је у Уједињеном Краљевству, а седиште јој је у Холандији.[4] Настала је спајањем две компаније: Royal Dutch Petroleum и Shell Transport & Trading. До 2022. званичан назив је био Роyал Дутцх Схелл плц. Шел је 2012. године био највеће предузеће у свету по оствареним приходима.[1] Шел је такође и по тржишној капитализацији једно од водећих предузећа у свету.[5][1] Највећи деоничар тренутно је Capital Group Companies са 9,85% удела испред BlackRocka који има 6,89% удела.[6] Шел је у 2013. био водеће предузеће на листи Форчун глобал 500 - листи највећих предузећа у свету.[7] Те године су приходи ове компаније били су еквивалентни са 84% холандског националног БДП од $556 милијарди.[8] Године 2019, према Форбес Глобал 2000, Шел је био рангиран као девета највећа компанија на свету (највећа изван Кине и Сједињених Држава), и највеће енергетсо предузеће.[9]

Шел је вертикално интегрисана компанија и има активности у готово свим подручјима индустрије нафте и гаса. У знатно мањем опсегу обављају и делатности везане за обновљиве изворе енергије,[10] укључујући биогорива[11] ветар,[12][13] и водоник.[14] Они делују у преко 70 земаља света, производећи 3,7 милион барела нафте или другог еквивалента на дан. Они поседују 44.000 бензинских постаја широм света.[15][16] Shell Oil Company је њихова подружница у САД.[17]

Шел је листиран на берзи у Лондону (ЛСЕ) и суделује у креирању ФТСЕ 100 индекса. Деоницама Шела се тргује и на берзама у Амстердаму и Њујорку (НYСЕ).

Историја

[уреди | уреди извор]
Image
Royal Dutch Petroleum док у Индонезији
Image
Нафтна бушотина у Пангкалан Брандану, Северној Суматри се сматра местом порекла компаније Royal Dutch Shell.

Royal Dutch Shell је основан у фебруару 1907. удруживањем две фирме. Прва је холандкси Royal Dutch Petroleum, а друга је британски Shell Transport and Trading Company.[18] До удруживања је дошло како би могли да конкуришу предузећу Стандард Оил на глобалном тржишту.[19] У новонасталој фирми 60% власништва је припало Холанђанима, док је 40% припало Британцима.[20]

Шел је 1919. преузео контролу над компанијом Mexican Eagle Petroleum Company те је 1921. формирана компанија Shell-Mex Limited која је на тржишту наступала под брендовима Shell и Eagle. У индустрију петрохемије су ушли 1929. када је основана фирма Shell Chemicals. До краја 1920-их Шел је био водећа светска нафтна компанија чија производња је чинила 11% светске производње нафте.

Shell Mex House је довршен 1931. и било је то седиште за Шелов маркетинг широм света. Након Немачке окупације Холандије 1939. године седиште компаније је премештено у Курасао.

Око 1952. године Шел је постао прва компанија која је користила рачунаре у Холандији. Рачунаре су користили у њиховој лабораторији у Амстердаму. Уследила је куповине рударског предузећа Билитон 1970, која је затим продато 1994.[21]

У новембру 2004. након раздобља превирања узрокованих објавом да је Шел прекомерно повећао своје нафтне резерве, објављено је да ће Шел групација променити структуру капитала, те је формиран Royal Dutch Shell plc који је примарно листиран на берзи у Лондону (ЛСЕ). Уједињење свих компанија је довршено 20. јула 2005. године.[22]

Током 2013. компанија је почела да продаје своју имовину везану за гасни бизнис у САД-у те је и отказала уговор о изградњи гасовода у држави Луизијани вредан 20 милијарди УСД. Нови извршни директор Бен ван Беурден је именован на ту функцију у јануару 2014, пре објаве да је компанија у претходној години остварила 38% слабије пословне резултате него годину раније. У фебруару 2014. је кренула и продаја њихове имовине у Аустралији, а постоје и планови за продајом још имовине у Бразилу и Италији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з „2018 Shell Financial Statements” (PDF). Shell plc.. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2019. г. Приступљено 6. 2. 2019. 
  2. ^ „Royal Dutch Shell”. City Wire. Архивирано из оригинала 5. 1. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  3. ^ Raval, Anjli (27. 9. 2019). „Royal Dutch Shell searches for a purpose beyond oil”. Financial Times. London. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 3. 11. 2019. 
  4. ^ „About Shell”. Shell. Приступљено 12. 7. 2013. 
  5. ^ „Market Cap Rankings”. Ycharts. Zacks Investment Research. Приступљено 9. 4. 2012. 
  6. ^ „Report: Qatar eyes largest piece of Shell”. Upstream Online. NHST Media Group. 7. 9. 2012. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2012. 
  7. ^ „Global 500. Royal Dutch Shell”. CNN. 2012. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 29. 1. 2013. 
  8. ^ „Shell, Glencore, and Other Multinationals Dominate Their Home Economies”.  Архивирано 2014-09-30 на сајту Wayback Machine 4 Април 2013 БусинессWеек
  9. ^ „Global 2000”. Forbes. 2019. Архивирано из оригинала 23. 12. 2012. г. Приступљено 29. 5. 2019. 
  10. ^ „Shell dumps wind, solar and hydro power in favour of biofuels”. The Guardian. Приступљено 17. 3. 2013. 
  11. ^ Webb, Tim (17. 3. 2009). „Shell dumps wind, solar and hydro power in favour of biofuels”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 4. 11. 2013. г. Приступљено 17. 3. 2013. 
  12. ^ „Wind”. shell.com. Архивирано из оригинала 24. 3. 2015. г. Приступљено 21. 3. 2015. 
  13. ^ „Shell invests in kite-power pioneer Makani”. windpowermonthly.com. Архивирано из оригинала 22. 2. 2019. г. Приступљено 20. 2. 2019. 
  14. ^ „hydrogen”. LinkedIN. 7. 8. 2017. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  15. ^ „Shell at a glance”. Royal Dutch Shell plc. Архивирано из оригинала 29. 8. 2010. г. Приступљено 30. 8. 2010. 
  16. ^ „8 Apr 2015 – Recommended Cash and Share Offer Announcement” (PDF). Royal Dutch Shell plc. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 10. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  17. ^ „Exploration & Production in the United States”. Royal Dutch Shell plc. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 30. 8. 2010. 
  18. ^ „Royal Dutch Shell: History”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 4. 3. 2019. 
  19. ^ Aftalion, Fred (2001). A History of the International Chemical Industry. Chemical Heritage Foundation. стр. 142. ISBN 978-0-941901-29-1. 
  20. ^ Gerretson, F. C. (1953). History of the Royal Dutch. Brill Archive. стр. 346. GGKEY:NNJNHTLUZKG. 
  21. ^ „Analysis: Cash bounty lures miners into risky empire-building”. Reuters. Архивирано из оригинала 19. 06. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2011. 
  22. ^ „The Shell Transport & Trading Company plc”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. мај 2012) делистед фром ЛСЕ

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Shell&oldid=30988548”