1594

1594. je bila prosta godina.

Događaji

Banatski ustanak je bio jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre Prvog srpskog ustanka. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu osmanskog Temišvarskog pašaluka) su 1594. godine, tokom Dugog rata, započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

19. februar — Sigismund III Vasa je krunisan za švedskog kralja nakon što je obećao da će održati luteranizam u zemlji (Sigismund je od ranije poljsko-litvanski vladar).
27. februar — Henri IV Lankaster krunisan za kralja Francuske u Šartru.

10. mart — Kraljevska vojska prinudila na predaju Nograd, poslednju tursku tvrđavu na severozapadu "turske" Ugarske.
22. mart — Henri IV Lankaster konačno ušao u Pariz.
mart — Banatski ustanak.

14. april — Kralj Rudolf II imenovao svog brata Matiju za zamjenika u Ugarskoj i drugim zemljama.
16. april — Od trovanja umro Ferdinando Stanli, peti Earl od Derbija, drugi na redu za englesku krunu.

4. maj — Nadvojvoda Matija opsjeda Ostrogon, uz pomoć srpskih žitelja zauzeo gornji grad ne i samu tvrđavu.
7. maj — Spaljivanje moštiju svetog Save.
maj — Banatski ustanak se ipak pojačava: padaju Bečkerek, Lipovo, Titel i dr.; na kraju ipak moraju pobeći u Erdelj (knez Žigmund Batori).
- Vladika Teodor otišao u Erdelj pa odran od Turaka po povratku.
- U ovo vreme se pobunili i Srbi oko Peći.

1. jun — Herberstein provalio u Pakrački sandžak, 4. 6. zapalio Sirač.
5. jun — Vilem Barenc krenuo na prvo putovanje potrage za Severoistočnim prolazom (stiže do Nove Zemlje).
11. jun — Principalia: španski kralj Filip II. priznaje prava i privilegije domorodačkih plemića i poglavara na Filipinima.

1. jun — Anglo-španski rat: na kraju akcije kod zaliva San Mateo (Ekvador), Španci zarobili engleskog pomorca Ričarda Havkinsa.
10. jun — Srbi poraženi oko Bečeja i Bečkereka, beže u Erdelj.
14. jun — Sigismund postavio svog strica Karla za namesnika u Poljskoj-Litvaniji.
22. jun — Osamdesetogodišnji rat: holandski republikanci zauzeli Groningen (zaokružen sever Holandije).
jun — Sinan-paša krenuo iz Beograda, osvaja Tatu 23. 7. i utvrđenu opatiju sv. Martina 30. 7., zatim dolazi pred Đer; krimski Tatari upadaju u Mađarsku s istoka.

1. avgust — Nadvojvoda Maksimilijan započinje opsadu Petrinje.
avgust — Srbi morali vratiti Turcima grad Fačet, po naređenju erdeljskog kneza (inače, knez nije mogao ući u rat jer je staleška skupština bila protiv).
5. avgust — Srpski uskoci zauzeli Hrastovicu, takođe i Goru, zatim važnu kulu kod Petrinje.
10. avgust — Turci bježe iz Petrinje, zapalivši je na odlasku, isto se događa i sa Siskom; nadvojvoda ubrzo raspušta vojsku.
16. avgust — Dubrovčanin Ivan de Marini, izaslanik kralja Rudolfa, sklopio savez sa moldavskim vojvodom Aronom; ovih dana se savezu priklonio i erdeljski knez Žigmund Batori.
avgust — Počinje Devetogodišnji rat u Irskoj, neuspeo pokušaj zbacivanja engleske vlasti u zemlji.
avgust — Rustam-beg se vratio u Hrastovicu i Petrinju; Erdogli-beg upada u Turopolje ali biva zarobljen.

4. oktobar — Sinan-paša neuspešno opseda Komarno (brani ga Vuk Stančić) zatim odlazi u zimovnik i otpušta Tatare.

15. novembar — Vladari Erdelja, Vlaške i Moldavije, Žigmund, Mihaj i Aron, sklopili antiturski savez.
23. novembar — Ubijeni svi Turci u Bukureštu i Jašiju, Mihaj Hrabri prelazi Dunav i napada Silistriju, Ruščuk, Vidin, Nikopolj; Deli-Markova srpska četa zalazi do Jedrena.